COMP

 


Crkveni kalendar 2015 Crkveni kalendar 2015 je liturgijski kalendar koji ukazuje datume proslava svetaca i drugih događaja kod hrišćana u 2015. godini, gde god je liturgijsko obred je u upotrebi. Ove proslave mogu biti povezane sa fiksnim datumom ili se mogu povezati sa konkretnim danom u nedelji ili do datuma Uskrsa. Nacionalni crkveni kalendar 2015, uključujući i rimski kalendar, kao i kalendari verskih instituta i različitih kontinenata, dodaju ostale svece na listu slava i proslava drugog dana od dana dodeljenog u glavnom katoličkom kalendaru. Katolički kalendari ukazuju na stepen ili čin svakog slavlja: praznik ili svečanost, liturgija ili misa. Među drugim razlikama, na praznik se peva misa, ali ne i na obeležavanju drugih memorijalnih ceremonija.

Poslednja izmena glavnog katoličkog kalendara bila je 1969.godine i bila je ovlašćena od strane Pape Pija Šestog. Ovaj kalendar je veoma bitan. Dekret proglašenja je uključen u knjigu Rimski kalendar, objavljen u istoj godini od strane Vatikana. Ovo sadrži takođe zvanični dokument univerzalne norme o katoličkom kalendaru, kao i listu proslave Opšteg katoličkog kalendara. Oba ova dokumenta su takođe štampane u Rimu. Knjiga sadrži detaljan nezvanični komentar o reviziji kalendara. Sadržaji katoličkog kalendara i imena proslave koje su uključene u njemu su veoma detaljne i precizne.
Crkveni kalendar 2015 dodeljuje proslave svetitelja samo oko pola dana u godini, i sadrži samo delić svetaca navedenih u na skoro osam stotina stranica rimskog izdanja, koja sama po sebi ne predstavlja konačnu listu svih svetaca u hrišćanskoj crkvi. Rimsko izdanje dodeljuje nekoliko svetaca svakom danu u godini i daje veoma kratak opis svake svetitelja ili grupe svetaca.
Svetkovine svetitelja koje se slave u jednoj zemlji ne slave se svuda. Na primer, eparhija ili zemlja može slaviti praznik svetitelja od posebnog značaja samo u tom mestu. Isto tako, verski institut može proslaviti osnivača ili članove Instituta, čak i ako taj svetitelj nije naveden na univerzalnom kalendaru ili je uključen u njega kao svetac nižeg ranga. Generalni crkveni kalendar 2015 sadrži samo one proslave koje su namenjene da se poštuju u katoličkom obredu u svakoj zemlji na svetu. [...] » »
Tacno vreme Tacno vreme je informacija koju svaki covek mora da zna. Ponekad nam je zaista potrebno znati koliko je tacno sati, narocito ako je rec o nekoj bitnoj stvari. Vise nije problem saznati tacno vreme, ima dosta sajtova na kojima to mozete proveriti. Ukoliko niste na internetu, tacno vreme mozete saznati pozivanjem odredjenog broja, u zavisnosti od toga u kom gradu i kojoj drzavi se nalazite. Vreme je veoma bitno svakome od nas, vreme je ono sto prolazi i vreme je ono sto dolazi. Kada ne bi znali koliko je sati, bili bi potpuno izgubljeni – ne bi znali da li je vreme za posao, da li je vreme za odmor ili vreme za spavanje. Nekada, kada casovnici nisu postojali, ljudi su predvidjali koliko ima sati na osnovu polozaja Sunca ili neke druge zvezde. Ipak, za to je bilo potrebno dosta strucnosti  i retko ko je mogao tacno u minut da pogodi koliko ima sati. Sa druge strane, ljudi nisu mogli da provere koliko je taj neko strucan zato sto nisu imali sat da na njega pogledaju koliko zaista i ima sati. Sat je, kada se pojavio, zaista bio proizvod revolucionarnog karaktera. Posle izuma sata, odnosno casovnika, vise nikada nista nije bilo isto. On je instrument koji pokazuje vreme, a koliko je to vreme tacno zavisi od onoga koji sat podesava. Postoje tehnicki precizni satovi i oni se nazivaju hronometri, ali se retko koriste svakodnevno od strane ljudi. Oni se koriste u nekim industrijama i tehnologiji gde je i nanosekunda veoma bitna i gde se vrse testovi od kojih moze zavisiti ljudski zivot. Sat, odnosno casovnik, je u upotrebi od cetrnaestog veka. On pokazuje sate i minute, a moze pokazivati i sekunde, ali i ne mora. Sat se stalno okrece, sekundara otkucava, minutara se pomera na svakih sezdeset sekundi, i to nam pokazuje da zivot neumitno prolazi i tece, a da mi imamo mali minut vremena da ga organizujemo onako kako nama odgovara. [...] » »
Pravoslavni kalendar Pravoslavni kalendar opisuje i diktira ritam života istočne pravoslavne crkve. Povezan je sa svakim datumom koji su odlomci iz Svetog Pisma, Svetih događaja za komemoraciju, kao i mnogim posebnim pravilima za post ili gozbe koja odgovara za koji dan u nedelji ili doba godine u odnosu na velike praznike. Postoje dve vrste gozbe u pravoslavnom kalendaru, a to su stalni i fleksibilni. Fiksni praznici javljaju se na isti kalendarski dan svake godine, a pokretni praznici se menjaju svake godine. Pokretni praznici su pokretni u odnosu na Vaskrs , a ciklus pokretnih praznika se naziva Paskalni ciklus. Pravoslavni kalendar sadrži listu datuma osnovnih svetkovina Pravoslavne Crkve. Dan kada se taj datum posmatra se razlikuje u zavisnosti od toga da li se prati julijanskom kalendar ili Milankovićev kalendar. Svi datumi koji imaju veze sa Uskrsom i Pedesetnicom su promenjivi praznici. Ove važne beleške treba imati na umu ukoliko želite da koristite pravoslavni kalendar:

Razlika između dana u modernom gregorijanskom kalendaru na kojima crkve nakon julijanskog kalendara proslavljaju komemoracije bilo kog fiksnog datuma je 13 dana u odnosu na gregorijanski kalenadar. Na primer, Božić prema julijanskom kalendaru pada na 7. januar modernog gregorijanskog kalendara. Za one koji prate crkvene datume po Milankovićevom kalendaru datumi odgovaraju upravo sa datumima na gregorijanskom kalendaru. Pravoslavna liturgijska godina počinje 1. septembra. Uskrs je najvažniji dan u godini crkvenog kalendara, i svi ostali danu, na ovaj ili onaj način, zavise od njega. On pada na različite datume u kalendaru iz godine u godinu, i izračunava se prema striktnom skupom pravila. Dok fiksni ciklus počinje 1. septembra, novi ciklus počinje pre Velikog posta, jedanaest nedelja pre Vaskrsa, a nastavlja sve do nedelje naredne godine. Poslanica na Svetoj Liturgiji tokom godine utvrđuje se do datuma Vaskrsa. [...] » »
Naučni kalkulator Naučni kalkulator je vrsta elektronskog kalkulatora, obično ali ne i uvek ručni, dizajniran za izračunavanje probleme u nauci, inženjerstvu i matematici. Oni su skoro u potpunosti prilagodljivi izračunavanju logaritma u skoro svim tradicionalnim aplikacijama, i imaju široku primenu u obrazovanju i profesionalnim postavkama.

U nekim kontekstima, naučni kalkulator je zamenjen grafikonskim kalkulatorima, koji nude skup naučnih kalkulatora odlične funkcionalnosti zajedno sa sposobnošću da grafički prikaže ulazne podatke. Savremeni kalkulator obično imaju mnogo više mogućnosti od standardnog četiri ili pet funkcija koje kalkulator ima, a skup funkcija se razlikuje između proizvođača i modela. Međutim, definisanje karakteristike koju ima naučni kalkulator uključuju notaciju, aritmetiku, logaritamske funkcije, trigonometrijske funkcije, eksponencijalne funkcije, brz pristup konstanti, pored toga, naučni kalkulatori će uključivati i heksadecimalni, binarni, oktalni zapis proračuna, uključujući i osnovne  matematičke funkcije. Kompleksni brojevi, frakcije, statistiku i verovatnoću proračuna, programiranje i rešavanje jednačina, račun i slova koja se mogu koristiti za proveru pravopisa reči ili uključujući promenljive u neku jednačinu. Iako većina naučnih modela tradicionalno koriste jednolinijski ekran sličan tradicionalnim ručnim kalkulatorima, mnogi od njih imaju barem više cifara, ponekad sa dodatnim ciframa sa pokretnim zarezom. Mali broj njih ima više linija displeja, uz neke novije modele koji koriste grafičke prikaze. Kalkulator ima široku primenu u svakoj situaciji u kojoj je potreban brz pristup određenim matematičkim funkcijama, posebno onih kao što trigonometrijskih funkcija koje su nekada bile tradicionalno proveravane u tabelama. Oni se takođe koriste u situacijama koje zahtevaju proračun veoma velikog broja podataka, kao u nekim aspektima astronomije, fizike, i hemije.
Prvi naučni kalkulator koji je uključivao sve od osnovnih karakteristika navedenih je programirani Hjulet-Pakard-9100, objavljen 1968. godine, mada nije imao neke funkcije kasnije identifikovane sa modernijim dizajnom kalkulatora. HP 9100 serija je u potpunosti izgrađena od tranzistora bez integrisanih kola, i bio je jedan od prvih koji koristi algoritme za izračunavanje trigonometrijskih funkcija u uređajima personalnih računara, kao i prvi kalkulator na osnovu unosa reverzibilnih notacija. HP je postao usko identifikovan sa RPN kalkulatorima od tada, pa čak i danas neke od njihovih vrhunskih kalkulatora i dalje nude RPN kao njihov režim za unos zbog veoma velikog broja sledbenika. [...] » »
1 / 1
1